Tag: Osobna terapija

“Što bi uopće moglo poći loše u državi u kojoj otvorene birtije imaju apsolutni prioritet nad ljudskim životima i zdravljem?”– post je ovo ovih dan objavljen u bespućima društvenih mreža.

Pauzu sam neku lupio. Božić je, pa Nova godina. Nekako… Zašto gnjaviti ljude s nekim mojim unutarnjim monologom? I onda se dogodio opet taj potres. Ovoga puta jači. U kraju

Nekako nisam od tih predbožićnih, pa onda zapravo isključivo konzumerskih adventskih tjedana. Kuka se ovih dana, eto nema druženja uz silne kućice, uz skupo kuhano vino, delicije svakojakih od kobasica

„U jednom trenu pobunit će se ljudi“ – kaže mi Drugi. Pitam ga – “Zašto?” „Pa, dobro čovječe, koliki ti prag imaš tolerancije Roberte, u ime svih nas u tebi?“

Kasnim s kolumnom, jučer je trebalo objaviti je. Prekjučer napisati. Ali nije mi išlo. Jednostavno nije. Prazan ekran preda mnom satima. Zatvaram kompjuter, javljam Vanji koja ta moja slova redigira

Nije ovo bio veseo i optimističan tjedan. Brojke oboljelih od te nesretne boleštine svakodnevno rastu. 3000 ništa nam neobično više nije čuti… Saživjeli smo s njima. A nekada je i

Priznajem, nisam očekivao toliko reakcija na nešto što bi mogao nazvati svojim prvim iskustvom, s nečim što se možda može nazvati kolumna. Iz istih razloga koje sam u toj prvoj

“Riječi nisu moje igračke.”, mogla bi biti parafraza jednog stiha kada je u pitanju nastajanje ove kolumne. Slika i ton alat su kojim sam se služio u ovo nešto prošle